Kako QR plaćanja i bezgotovinske napojnice postaju sve češći u restoranima, kafićima, hotelima i drugim uslužnim delatnostima, raste i interesovanje zaposlenih za poreske obaveze koje nastaju kada se napojnica ostavi karticom ili putem QR koda.
Jedno od najčešćih pitanja je da li se na takve napojnice plaća porez i ko je za to odgovoran — zaposleni, poslodavac ili platforma preko koje se napojnica prenosi.
Ministarstvo finansija Republike Srbije je početkom 2024. godine objavilo zvanično mišljenje kojim je pojašnjen poreski tretman napojnica primljenih putem digitalnih platformi. Time su otklonjene brojne nedoumice kako za zaposlene u ugostiteljstvu, tako i za vlasnike objekata.
Kakav je poreski tretman napojnica
Kada gost ostavi napojnicu putem digitalne platforme, novac je namenjen konkretnom zaposlenom. Takva uplata ne predstavlja prihod restorana, kafića ili hotela i ne smatra se zaradom koju isplaćuje poslodavac.
Prema stavu Ministarstva finansija, ovakve isplate predstavljaju „druge prihode“ fizičkog lica u smislu Zakona o porezu na dohodak građana.
To znači da poreska obaveza nastaje kod primaoca napojnice, odnosno zaposlenog koji je sredstva primio.
Za poslodavce je važno da znaju da, ukoliko se napojnice isplaćuju direktno zaposlenima i ne prolaze kroz račune firme, kompanija nema obavezu obračuna niti obustave poreza po tom osnovu.
Koliki porez se plaća na napojnice
Obračun poreza je jednostavniji nego što na prvi pogled izgleda.
Zakonom je predviđeno priznanje normiranih troškova u visini od 20% ostvarenog prihoda. Nakon njihovog odbitka, preostalih 80% predstavlja poresku osnovicu na koju se primenjuje poreska stopa od 20%.
U praksi to znači da efektivno poresko opterećenje iznosi 16% od ukupnog iznosa primljenih napojnica.
Na primer, ukoliko zaposleni tokom meseca primi 50.000 RSD napojnica, porez za uplatu iznosi 8.000 RSD, dok mu nakon plaćanja poreza ostaje 42.000 RSD.
Zbog toga se za brzu procenu najčešće koristi jednostavno pravilo: iznos napojnica pomnožen sa 16%.
Da li postoje dodatni porezi i doprinosi
Mnogi zaposleni pretpostavljaju da pored poreza na prihod moraju da plaćaju i dodatne doprinose.
Za lica koja su u radnom odnosu to uglavnom nije slučaj. Doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje već se obračunavaju na zaradu koju isplaćuje poslodavac, dok se napojnice smatraju posebnom vrstom prihoda.
Takođe, na ovakve prihode se ne plaća porez na nasleđe i poklon. Ministarstvo finansija je u svom mišljenju navelo da prihodi koji podležu oporezivanju po osnovu poreza na dohodak građana ne mogu biti dodatno oporezovani po drugom osnovu.
Kako se podnosi poreska prijava
Primalac napojnice samostalno podnosi poresku prijavu na obrascu PP OPO.
Prijava se može podneti elektronski preko sistema ePorezi, lično u Poreskoj upravi ili preko ovlašćenog računovođe.
Zakonski rok za podnošenje prijave iznosi 30 dana od dana ostvarivanja prihoda. U praksi se kod redovnih napojnica najčešće podnosi jedna objedinjena prijava za ceo mesec.
Takav način prijavljivanja pojednostavljuje administraciju i omogućava lakše vođenje evidencije.
Šta ovo znači za restorane, kafiće i hotele
Za vlasnike ugostiteljskih objekata najvažnije je da napojnice koje se preko digitalne platforme isplaćuju direktno zaposlenima ne predstavljaju prihod firme.
To znači da se takve napojnice:
- ne evidentiraju kao prihod privrednog društva;
- ne ulaze u promet firme;
- ne uključuju u fond zarada;
- ne podležu obračunu PDV-a od strane poslodavca;
- ne zahtevaju podnošenje poreskih prijava koje se odnose na zarade zaposlenih.
Napojnice predstavljaju poseban finansijski tok koji je odvojen od poslovanja samog ugostiteljskog objekta.
Iako poslodavac nema poreske obaveze po ovom osnovu, preporučljivo je da zaposlene upozna sa pravilima prijavljivanja i oporezivanja prihoda koje ostvaruju kroz napojnice.
Da li poslodavac može da umanji platu zbog napojnica
Ne može. Zarada proizlazi iz ugovora o radu, dok su napojnice dobrovoljna novčana zahvalnost gostiju za pruženu uslugu. To su dva odvojena izvora prihoda. Činjenica da zaposleni prima napojnice ne daje poslodavcu pravo da umanji ugovorenu zaradu ili promeni uslove rada.
Šta se dešava ako napojnice nisu prijavljene
Kao i svaki drugi oporezivi prihod, napojnice podležu obavezi prijavljivanja.
U slučaju da Poreska uprava utvrdi da prihod nije prijavljen, može doći do naknadnog obračuna poreza, obračuna kamate i izricanja prekršajnih kazni.
Zbog toga je preporučljivo da primaoci napojnica vode evidenciju o ostvarenim prihodima i redovno podnose poreske prijave.